Svi imamo skrivene potencijale koji samo čekaju da budu otkriveni. Nekad nam okruženje u kome živimo i odrastamo ne daju tu mogućnost.
Omladinski rad baš tu, u tom trenutku, stupa na snagu, pruža neophodnu podršku, ohrabrenje i resurse koji ti pomažu da ispuniš svoj pun potencijal tako što ćeš biti ono što jesi – bez pretvaranja.
Postojeći Zakon o radu pruža mogućnost sklapanja „fleksibilnih” ugovora o radu, ali je zastupljenost takvih oblika rada još uvek mala. Veća zastupljenost radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom I obavljanje poslova van prostorija poslodavca koji su naročito pogodni za žene koje brinu o zavisnim članovima domaćinstva (deci i starima), a što se posebno u velikom procentu odnosi na žene iz ruralnih sredina, omogućila bi povećanje zaposlenosti naročito žena, i moguće povećanje nataliteta zbog boljeg usklađivanja zahteva posla i porodičnog života. #web4yes#TxeOna#zapošljivostmladih#javnepolitike#preduzetnistvo#karijernovodjenjeisavetovanje#zagovaranje#employability#enterprenuership#publicpolicy
Omladinski rad je ozbiljan alat za izgradnju zajednice.
Samo onaj ko preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost, ko nije uspavan, ko je glasan kad su bitne stvari i prave vrednosti u pitanju.. Samo on će napraviti promenu!
Omladinski radnici/ce imaju težak zadatak – da probude uspavane i da svi zajedno gradimo zajednicu aktivnih građana/ki koji na vreme (za vreme školovanja) rade na sebi kako bi sutra na tržištu rada bili konkurentniji. I ne samo to!
Da bi na vreme naučili da obrazovanje nije nešto što se završava i da sa svršenim formalnim obrazovanjem učenje tek počinje.
Pun potencijal osobe se razvija u interakciji sa drugima. Mi sami možemo steći određena znanja, ali ćemo ih samo u interakciji sa drugima potpuno razviti.
U omladinskom radu se interakcija odvija između mlade osobe i omladinskog radnika i nije jednosmerna, već dvosmerna. Učenje i napredak se odvija u oba smera.
Svaki neuspeh se mora doživeti samo kao jedan stepenik na putu do uspeha, a sam uspeh po broju neuspelih pokušaja da dođemo do cilja.
Omladinski radnici/ce zaslužni su za davanje neophodne podrške, ohrabrenja i znanja mladima, kao i i za kreiranje podsticajne atmosfere u kojoj mladi mogu ostvariti svoj pun potencijal bez straha da će naići na neodobravanje drugih.
Omladinski rad pruža mladim ljudima priliku da ostvare svoje snove.
Kako bismo uopšte bili u mogućnosti da pružimo podršku mladim ljudima u postizanju njihovih snova, potrebno je da uvećamo naša znanja o važnosti omladinskog rada u društvu.
U smislu rodne perspective, I po preporukama iz Nacionalne strategije zapošljavanja Republike Srbije, imajući u vidu da su žene, zbog svoje brojnosti, istovremeno i najheterogenija ranjiva grupa, generalizacija žena kao grupe najčešće je neprecizna. Zbog toga je pri kreiranju aktivnih programa u politikama zapošljavanja usmerenih prema ženama preporučljivo raditi i na identifikovanju dodatnih faktora ranjivosti I njihovih specifičnosti. Naročito kada je reč o višestruko diskriminisanim kategorijama žena, treba pripremiti posebne programe zapošljavanja kako bi bili obuhvaćeni svi relevantni faktori koji utiču na zapošljivost specifične grupacije žena. #web4yes#teona#zapošljivostmladih#javnepolitike#preduzetnistvo#karijernovodjenjeisavetovanje#zagovaranje#employability#enterprenuership#publicpolicy
Omladinski radnici/ce moraju da nauče da se prilagođavaju gotovo na svakodnevnom nivou. Suština omladinskog rada i jeste da se rukovodi potrebama mladih.
To često znači da se mora izaći iz zone komfora u cilju stvaranja bezbednog prostora za učenje i pružanja upravo onih stručnih znanja koja su mladima potrebna i koja ih interesuju.
Omladinski rad pomaže mladima u odrastanju kroz neformalni i iskustveni pristup.
Kako?
Omladinski radnici/ce koriste slobodu koju imaju da odgovore na stvarne potrebe mladih i usmere ih da rade na sebi kroz angažovanje na aktivostima koje ih zaista motivišu i koje su korisne za društvo.
Akcenat se stavlja na mladu osobu. Jednu. Konkretnu.
U smislu rodne perspective, I po preporukama iz Nacionalne strategije zapošljavanja Republike Srbije, imajući u vidu da su žene, zbog svoje brojnosti, istovremeno i najheterogenija ranjiva grupa, generalizacija žena kao grupe najčešće je neprecizna. Zbog toga je pri kreiranju aktivnih programa u politikama zapošljavanja usmerenih prema ženama preporučljivo raditi i na identifikovanju dodatnih faktora ranjivosti I njihovih specifičnosti. Naročito kada je reč o višestruko diskriminisanim kategorijama žena, treba pripremiti posebne programe zapošljavanja kako bi bili obuhvaćeni svi relevantni faktori koji utiču na zapošljivost specifične grupacije žena.
