UrbanStream
Creative youth association
Kada je u pitanju razvoj dece od 12 do 16 godina, neke nedoumice su česte i veoma ih je važno razjasniti. Zato dajemo odgovore na najčešća pitanja roditelja i dece:
1. Koliko obroka i užina treba imati dnevno?- Dnevno treba imati tri obroka i dve užine.
2. Koje su najvažnije namirnice koje svakodnevno treba unositi?-Deca svakodnevno treba da unose namirnice iz ovih šest osnovnih grupa:Mleko i mlečne prerađevine (sir, jogurt) – glavni izvor belančevina i kalcijuma. Meso, riba i jaja – važan izvor belančevina, gvožđa i vitamina B12. Voće i povrće – izvor vitamina C i drugih vitamina, minerala i nesvarljivih vlakana. Žitarice – izvor ugljenih hidrata i vitamina B kompleksa, osim vitamina B12. Masnoće (maslac, razna ulja) i slatkiši (šećer, džem, med, kolači) – najvažniji izvor masti i energije. Pića (bezalkoholna) – izvor vode
3. Da li bavljenje bavljenje sportom utiče na rast deteta?- Bavljenje sportom svakako povoljno utiče na rast i razvoj deteta. Treba imati na umu da intenzivna fizička aktivnost u tom uzrastu, kada rast još nije završen, može dovesti do zatvaranja epifiza hrskavica, odnosno do zaustavljanja rasta. Preporučuje se umerena fizička aktivnost, odnosno 220 min nedeljno.
4. Koje su najbolje namirnice za dobro pamćenje – Svakodnevnom mešovitom ishranom bogatom dijetalnim vlaknima, uz adekvatan unos sokova i vode, osiguravamo poželjnu hranu za mozak. Riba se preporučuje za decu u razvoju, jer povoljno utiče na razvoj mozga i njegove funkcije. Zeleno povrće (salata, blitva, kupus) je bogato mineralima i vitaminima potrebnim za razvoj mozga. Fruktoza iz voća kao voćni šećer predstavlja izvanrednu energiju potrebnu za intelektualni i fizički rad. Za razvoj mozga potebne su i masti, preporučuje se smanjen unos zasićenih, a povećan unos nezasićenih masnih kiselina (maslinovo ulje i druga hladno ceđena biljna ulja, riba).
5. Šta je najbolje za kožu i zube?- Za lepu i zdravu kožu, pored unošenja dovoljne količine vode, potrebno je unositi i vitamine i minerale. Kako je pojava akni često problem u ovom uzrastu preporučuje se manje unošenje ugljenih hidrata i obrađenih žitarica, a više voća, povrća i mesa. Za zdrave zube, pored ishrane bogate mlečnim proizvodima (sadrži Ca i P) potrebno je da se konzumiranje slatkiša svede na najmanju moguću meru i obavezno oprati zube posle njihovog konzumiranja.
6. Kakve vrste slatkiša dolaze u obzir?- Idealno bi bilo da deca jedu voće i med u svojstvu slatkiša, ali kako su deca deca, pa to nije moguće, treba se potruditi pa napraviti palačinke npr. od heljdinog brašna – ukusne su, a mnogo zdravije; domaće kolače sa manje šećera (koristiti žuti) itd. Kupovne slatkiše svedite na najmanju moguću meru, dajte prednost crnoj čokoladi.
7. Koje namirnice apsolutno treba izbegavati?- U ishrani bi trebalo izbegavati rafinisanu so, rafinisani šećer, rafinisano brašno, rafinisana biljna ulja, margarine, bezalkoholna i gazirana pića, a koristiti prirodnu morsku so, nerafinisan šećer, celozrno brašno, hladno ceđena ulja, puter od badema, sveže sokove, biljni čaj. Svakako bi trebalo izbaciti brzu hranu i grickalice, prepuni su masnoća, šećera i soli, a bez nutritivne vrednosti.
8. Koji je najvažniji obrok u danu?- Ne može se posebno izdvojiti ni jedan, svaki je važan.
9. Koliko su opasne djete u tom uzrastu?- Dijete su veoma opasne u ovom uzrastu, zato što još uvek nije završen rast i razvoj. Takođe dovode do raznih hormonskih poremećaja, kod devojčica obavezno do izostanka menstrualnog ciklusa.
10. Koje namirnice daju energiju?- Izvor energije za ljudski organizam su ugljeni hidrati i masti, a proteini alternativno (u slučaju gladovanja). Ugljeni hidrati su najvažniji izvor energije. U ishrani bi trebalo koristiti složene ugljene hidrate, zato što dovode do postepenog, a ne naglog (kao prosti ugljeni hidrati) oslobađanja glukoze u krv, tako da se ne opterećuju ćelije pankreasa koje luče insulin i organizam ih može bolje iskoristiti. Složeni ugljeni hidrati se nalaze u voću, povrću i celuloznim žitaricama.
11. Šta je najbolje jesti posle sporta?- Posle sporta važna je rehidracija, tj. da organizam nadoknadi izgubljenu vodu – najbolje je odmah popiti 1-2 čaše vode. Može se pojesti i voćka, a obrok, koji bi trebalo da bude lagan, tek oko sat vremena posle sporta.
12. Da li treba često mešati hranu?- U principu bi trebalo izbegavati mešanje proteina (npr. meso, ribu, piletinu, jaja, sir)sa skrobom (npr. krompir, pirinač, testenine, hleb) u istom obroku. Prema tome, meso bi trebalo jesti sa salatom, a ne sa krompirom. Takođe se ne preporučuje voće neposredno posle obroka, već dva sata pre ili kasnije. (izvor beogradskakuhinja.com)
Your email address will not be published. Required fields are marked *
Comment *
Name *
Email *
Website
Save my name, email, and website in this browser for the next time I comment.