Nasilje je najčešći problem sa kojim se mladi ljudi susreću u svakodnevnom životu, kao i različiti obliki socio‒patoloških pojava, diskriminacija, nejednakosti, neravnopravnosti i sl.

---

U dosadašnjem petogodišnjem iskustvu u realizaciji projekata prevencije rizičnog ponašanja, diskriminacije i vršnjačkog nasilja organizacije Urban Stream, kao i pospešivanja zapošljivosti mladih, te obrazovanja za mir, proizilaze zaključci iz istraživanja i direktnog rada sa mladima da su ovakvi programi više nego potrebni među adolescentima posebno i mladima uopšte. Baveći se ovim temama zapaženo je da mladi ne prepoznaju činjenje diskriminacije jer nisu upoznati sa njenim pojmom i definicijom. Ne prepoznaju vršenje različitih oblika nasilja, jer ne prepoznaju svoje ponašanje kao nasilno. Ne prepoznaju polsedice svog neadekvatmog ponašanja (vređanja, omalovažavanja, verbalnog ugrožavanja drugih), jer ne uviđaju da takvi postupci jesu nasilje. S toga se izvodi zaključak da mladi odrastaju u klimi koja neguje, podržava i ne reaguje na svakodnevno nasilje. Treba osvestiti mlade za njihove postupke na dva nivoa: da to što „prijateljski „ čine i „nije strašno“ jeste nasilje, i da takvo ponašanje ostavlja posledice na žrtve nasilja.

---

Prema istraživanju koje je vršeno u sklopu projekta „Imam samo jednu kožu“ 2017.godine, na teritoriji opštine Požarevac, kojim je bilo obuhvaćeno 6 srednjih i 2 osnovne škole, sa preko 300 ispitanika od 13 do 21 godine, ispitanicu su odgovorili da se nasilje dešava veoma često (14%), svakodnevno (27%) i povremeno (37%), što ukazuje na procenat od 78% mladih koji su konstantno izloženi nasilju. Ispitanici smatraju da se diskriminacija najčešće dešava u školi (204 ispitanika), društvu mladih (182 ispitanika) i na ulici (124 ispitanika), što predstavlja čak 70% mladih koji smatraju da je škola mesto gde se susreću sa diskriminacijom. Takođe ispitanici su za najosetljivije grupe prema diskriminaciji prepoznali mlade, decu i rome. Što opet vodi ka tome da su mladi u svakodnevnom životu i dalje izloženi nasilju i diskriminaciji, i to prema njihovom mišljenju najčešće u školi. Zbog toga smatramo da je ovaj projekat od velike važnosti kako za decu i mlade, tako i za zajednicu u celini i njene aspekte, školu, porodicu, lokalnu sredinu.

---

Takođe u okviru međusektorske saradnje koja je vršena u sklopu pomenutog programa, izvedeni su zaključci da su obuke predviđene ovim programom potrebne kako osnovnim, tako i srednjim školama, a to su obuke učenika o diskriminaciji i vršnjačkom nasilju, obuke i radionice sa roditeljima na iste teme, kao i podrška nastavnom osoblju u reagovanju na diskriminaciju i vršnjačko nasilje.

---

Projekat ima za cilj pospešivanje bezbednosne kulture mladih kroz razbijanje stereotipa, predrasuda i usvajanje principa nediskriminacije, tolerancije i ravnopravnosti kroz obuku učenika srednjih škola, edukaciju mladih i lokalne zajednice o diskriminaciji, ravnopravnosti i ljudskim pravima kroz tribine i kampanju, utvrđivanje trenutnog stanja u zaštiti i bezbednosti dece i mladih kroz međusektorsku saradnju i istraživanje, podizanje sveti dece i mladih o bezbednosnoj kulturi, principima nediskriminacije i tolerancije kroz kreiranje i igranje predstave i učešće na festivalima, kao i predstavljanje donatora, rezultata projekta i izveštaja na završnoj svečanosti.
Namera je osvestiti mlade za pojmove stereotipa, predrasuda i diskriminacije, koji vode u netolarciju i nasilno ponašanje, a koju su uzrok velikog broja konflikata na svakodnevnom nivou i nerazumevanja. Na osnovu projekta „Imam samo jednu kožu“ sa istom temom, koji je udruženje sprovodilo 2 godine, došli smo do zakljka da je diskriminacija prisutna među mladima na svakodnevnom nivou, naričito u školama, na mestima gde se okupljaju mladi i na ulicama.

---

Projekat Prevencije nasilja kod mladih kroz edukacije, međusektorsku saradnju i kreiranje medijskih i kulturnih događaja „Altera vita!“ je realizovan u sklopu realizacije Lokalnog akcionog plana za malde za Grad Požarevac u 2020. godini.