Pospešivanje praktičnih veština i društvenog razvoja mladih u ruralnim sredinama

U sklopu projekta „Gde je ruralni omladinski rad u Srbiji?“ koji sprovodi CEКOS a finansira EU, na kome je naše udruženje partner, utvrđeno je mapiranjem potreba u ruralnoj zajednici sledeće:
“Mladi iz ruralnih područja se zbog mnogih razloga sele u EU i druge zemlje. Infrastruktura omladinskog rada ne postoji u ruralnim mestima ili je većinom nepoznata članicama Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR). CEКOS i projektni partneri su članovi te zajednice i zaključili smo u našoj dosadašnjoj saradnji da je ruralni omladinski rad u Srbiji potpuno neistražen i da moramo da preduzmemo ozbiljne mere i akcije da bismo to promenili i sprečili mlade ljude da napuste ruralna područja da i uspostavimo ili održimo postojeći, ali još uvek nepoznat, omladinski rad u ruralnim sredinama.
Mladi su izuzetno važan resurs u smislu ljudskog kapitala koji može razviti lokalne zajednice i na nama je (omladinskim radnicima), da zajedno sa institucijama i donosiocima odluka pokažemo sistemsku brigu za njih.

Želimo da pokrenemo prve inicijative za saradnju na polju rada sa mladima u ruralnim sredinama u Srbiji, da istražimo trenutno stanje vidimo i šta možemo da uradimo da to promenimo. Кroz niz različitih istraživanja, mapiranja i kooperativnih aktivnosti, želimo stvoriti prvu saradničku mrežu praktičara/ki koji će se strateški baviti razvojem rada u ruralnim sredinama u Srbiji i početi bolje pokretati mlade ljude u tim oblastima. Pod pojmom „ruralni“ mislimo na sela (do 5.000 stanovnika) i male gradovima (do 25.000 stanovnika), ali i svako područje koje je geografski izolovano ili je izvan velikih urbanih centara.

Dobro je poznato da su mladi ljudi u ruralnim sredinama u Evropi poseban tip ugroženih grupa (pominjani u dokumentima kao ugrožene osobe ili osobe sa geografskim preprekama) i u Srbiji su ugroženi siromaštvom, diskriminacijom i socijalnom izolacijom zbog nedostatka sistemske brige za njih.
Uprkos pomenutim pitanjima stvarnosti mladih i organizacija koje pružaju rad sa mladima u ruralnim područjima, ne postoje stvarni podaci o postojećoj infrastrukturi rada sa mladima ili o tome koji se tačan tip omladinskog rada pruža u ruralnim područjima Srbije. Uzimajući u obzir sve navedene činjenice i izazove sa kojima se suočava omladinski sektor Srbije, želeli bismo pokrenuti prvu nacionalnu inicijativu za rad s mladima u ruralnim područjima kako bi se podržala grass-root praksa i stvorili bolji uslovi za mlade u ruralnim područjima Srbije kroz prvi zajednički projekat ove vrste u Srbiji. Naš cilj je da omladinski rad u Srbiji bude dostupan mladima u ruralnim sredinama i zajednici omladinskih radnika u Srbiji kako bi se povećalo učešće mladih ljudi u lokalnoj zajednici i omladinskih radnika za pružanje više usluga mladim ljudima.“

 

Dokument „Presek stanja omladinskog rada u Srbiji“ (NAPOR, 2010) u rezimeu ističe da su „programi i dalje centralizovani u većim gradovima i razvijenijim sredinama, dok mladi iz ruralnih sredina ostaju u većini slučajeva zapostavljeni“. Pored ovoga, u domaćim istraživanjima i strategijama, vrlo retko se može pronaći pominjanje mladih iz ruralnih sredina kao posebne grupe sa otežavajućim okolnostima za aktivno učešće u omladinskom radu. Ipak, institucije poput Evropske komisije i Saveta Evrope, u svojim dokumentima i konkursnim smernicama mlade iz ruralnih područja prepoznaju kao osobe sa uskraćenim mogućnostima (eng. disadvantaged; geographical obstacles). SALTO-Inkluzija i različitost koji predstavlja jedan od 8 relevatnih resursnih centara Evropske komisije za omladinski program je kroz svoju publikaciju Inkluzija mladih kroz zapošljivost prepoznala mlade iz ruralnih i geografski izolovanih područja kao posebno osetljivu i društveno isključenu kategoriju mladih koji često nisu uključeni ni u obrazovni sistem, ni u tržište rada, niti u obuke (tzv. NEET kategorija mladih). Njihove preporuke uključuju različite mere za veće dosezanje mladih, ali ističu važnost različitih tipova omladinskog rada kao načine na koji će se mladi iz ruralnih područja osnažiti, obučiti i više uključiti u živote zajednica na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Donete preporuke se odnose na sve zemlje korisnice programa današnjeg ERASMUS+, što znači i Republika Srbija.

 

Različite institucije vode različit sistem evidencije mladih, tako da socijalna zaštita prepoznaje kategoriju mladih u uzrastu od 18 – 26 godina, dok zvanična statistika (podaci za poslednja 2 popisa) imaju rangirane podatke za mlade do 29 godina. Nepostojanje tačne evidencije mladih iz socijalno osetljivih kategorija, posebno u domenu zvaničnih, a time i priznatih podataka, a zatim i nedostatak analize njihovih stvarnih potreba (osim parcijalno sektorskih analiza), uslovljava da i mere (usluge i programi) koje se planiraju za unapređenje njihovog položaja, ne odslikavaju realne potrebe ove ciljne grupe. To dalje uslovljava i pitanje da li mere, koje se sprovode na ovakvoj analizi tekuće situacije, mogu da obezbede dovoljan kvalitet i obuhvat mladih iz socijalno osetljivih kategorija.
Кao što je prevencija jedna od ključnih mehanizama za smanjenje broja mladih koji postaju socijalno isključeni, tako je uticaj na efikasnije korišćenje već uspostavljenih usluga drugi važan segment. U odnosu na usluge za mlade, koje do usvajanja NSM i ZOM-a nisu bile posmatrane kao poseban segment delovanja, usluge namenjene mladima iz socijalno osetljivih kategorija organizovane su kroz tradicionalne institucije (obrazovanje u školama, socijalna zaštita – Centri za socijalni rad, zapošljavanje – filijale Nacionalne službe za zapošljavanje), ali i kroz vaninistitucionalni sistem lokalnih usluga, koje postoje u segmentu obrazovanja, zdravstvene zaštite i socijalne zaštite (socijalna zaštita – ukupan broj lokalnih socijalnih usluga u 137 JLS je 351, a u 37 JLS u Srbiji nema lokalne socijalne usluge finansirane iz budžeta JLS).
Izveštaji koji analiziraju nivo korišćenja postojećih usluga govore da neadekvatna informisanost, o tome „čega ima” i „kako to koristiti”, dodatno smanjuje efekat ovog institucionalnog sistema podrške mladima iz socijalno osetljivih kategorija. Razvoj vaninstitucionalnih usluga koje će mladima iz socijalno ugroženih kategorija obezbediti minimum kompetencije da (uspešno) koriste već postojeći (tradicionalni) sistem podrške, predstavlja posebno polje delovanja omladinske politike. (Nacionalna strategija za mlade 2015-2025.)

Deca i mladi u ruralnim sredinama spadaju u kategoriju socijalno osteljivih kategorija i u riziku od socijalne isključenosti. Oni imaju smanjene mogućnosti učešća u programima koji se sprovode u gradskim sredinama, i malo je programa koji se ciljno kreiraju u skladu sa njihovim potrebama.

 

Zbog svega navedenog izvdi se zaključak da su ove kategorije dece i mladih izostavljene iz sistemski kreiranih programa za mlade, te je stoga iskazana potreba da se ovaj projekat sprovede.
Ovaj projekat će odgovoriti na više problema direktnih korisnika, kao što su smanjene mogućnosti deci i mladima iz ruralnih sredina za učešće u omladinskim programima, nepodržavajuća sredina za razvoj omladinskih programa u ruralnim sredinama, isključena deca i mladi iz ruralnih sredina iz programa omladinskog rada, nestimulisanje razvoja veština dece i mladih iz ruralnih sredina, neaktivno učešće deca i mladih iz ruralnih sredina u razvojnim programima.

Projekat je realizovan u sklopu konkursa za finansiranje programa/projekata nvo i udruženja koja su od javnog interesa za Grad Požarevac za 2020. godinu